Троје Босанчића заједно имају преко 250 година

Датум објаве: 07.04.2017
Objavljeno u Новости
DSC_09951

Босанчићи, удаљено десетак километара од Ситнице, се сматрају једним од најстаријих села у Горњем Раткову, ту су се налазили и у вријеме кнеза Ратка у 16. вијеку. Половином прошлог вијека у селу је живјело 17 домаћинстава, а није било куће у којој није било испод петоро чељади. Данас се само из једне куће пуши из димњака. Њих троје бака Јока, син Здравко и унук Ранко једини су становници Босанчића.

Док му је породица у Бања Луци, Ранко се на очевом имању бави стоком и земљом. Ови вриједни људи не маре што су сами и што пуно раде, али им је тешко што немају воде, а и пут до села је у лошем стању. Ранков отац Здравко, који је рођен 1933. године, каже да је у селу некад било живота. Присјетио се Тодора Кљајића, којег је Горње Ратково изабрало за сеоског одборника у Кључу, и који је заслужан да је 1969. године у селу изграђена школа. Тада је у клупама било 85 ђака у двије смјене, а први учитељи су били Михајило Ђукић и Ранко Кочић. У тој школи у новембру 1977. год. Здравко се запослио као подворник. Последњих 11 година рада пјешице је ишао на посао у Ситницу гдје је наставио радити у школи. Данас је пензионер, помало помаже сину да одржава имање, а у слободно вријеме у својој радионици прави сувенире за унуке. Мале грабље и виле су предмети које израђује, али ту се нађу и по неки опанци. Прави их од говеђе коже и шпаге. А да би били мекани и удобни, каже треба их потопити у варенику па их обути да омекане и формирају се према нози. Једне такве је направио Владици Мачкићу који каже да ће их носити и љети и зими.

Са сином Здравком и унуком Ранком живи бака Јока која је тренутно најстарији становник општине Рибник. Рођена је 21.7.1914. године. Ова старица, која ће у јулу напунити 103. године, је поприлично здрава. Прије неколико година оперисала је око, слух јој је ослабио, а једини јој је проблем што јој је кожа сува и што има курије око на нози. Бака Јока нема проблема ни са сенилношћу. Преживјела је три рата. Није имала ни 20 годна кад се удала. Родила је шесторо дјеце. Данас има 27 унучади, 23 праунука и 7 чукунука. Каже да јој је најтеже било за вријеме Другог свјетског рата. Мужа су јој одвели у ропство у Њемачку, а она остала сама са четворо дјеце. Није имала коња, па је воду и дрва носила на себи. Најгоре је било без соли. У то вријеме за метар соли могло се узети 100 оваца. Бака Јока прича да су тада користили дрвене кашике и здјеле. Никад није пуно јела, али је увијек била у покрету.  За доручак су јели пуру, а за вечеру грах и купус. Радило се све ручно. Није имала ни опанака да обује, па је боса све радила. Зиме у овом крају знају бити сурове, снијег напада и до метар и по.

Данас, још увијек опомене Здравка и Ранка шта требају урадити. Са штапом може да изађе напоље, а како каже стави кокошије перо под кољено, клекне и пребрише под у кухињи. Није у стању да направи хљеб, али зато Здравку казује како да то уради. Свако вече лијеже са молитвом Богу да је узме с ногу.

 

Текст и фотографија

Весна Кевац

Анкета

Да ли сте задовољни услугама које пружа Дом здравља Рибник

Loading ... Loading ...