Географски положај

Општина Рибник се налази у сјеверoзападном дијелу Републике Српске и једна је од граничних и рубних општина овог дијела Републике Српске.

Историјски развој

Рибник као насеље настао је на лијевој обали ријеке Рибник, која извире неколико километара јужно од самог насеља. Статус општине Рибник први пут добија 1918. године. У Краљевини Југославији дио је Врбаске бановине.

У различитим административним варијантама статус општине Рибник задржава све до 1965. године, када је због рационализације ондашње Републике Босне и Херцеговине простор општине Рибник заједно са Саницом припојен Општини Кључ. Ово је имало за посљедицу успоравање економског и аграрног развоја Рибника. Дејтонским мировним споразумом потписаним 1995. године успостављена је ентитетска линија која је простор општине Кључ подијелила на два дијела, општину Рибник у Републици Српској и општину Кључ у Федерацији БиХ.

Задобијањем статуса општине, Рибник се почео развијати и данас има крактер стабилне и економски самоодрживе средине.

Величина

Општина Рибник се простире на површиниод 496km² и по овој карактеристици се налази на 23 мјесту по величини општина у Републици Српској. У географском погледу главни печат овоме крају дају планине Динарског појаса те ријеке Сана и Рибник.

Хидрографија

На територији општине налазе се извори двију планинских ријека Сане и Рибника и двију рјечица Станичка и Бањица. Западни дијелови планинског рељефа обилују мноштвом извора питке воде. Највећи дио ових извора није искориштен.

Задржавање сњежног покривача до почетка љета позитивно утиче на храњење водотока на том простору, али такође и на интензиван раст пре свега црногоричне шуме. Главнина насеља на том простору а самим тим и индустријских капацитета лоцирана је око ријеке Сане док остали дио простора представљају ораничне парцеле, шумски комплекси, ливаде, пашњаци и шумске голети.

Рељеф

Око 70% простора општине Рибник припада брдско– планинском појасу односно налази се на висини изнад 500 m надморске висине, а остали дио се налази око главних ријечних токова. Надморска висина протеже се од 260 до 1480 метара.

Средње високе планине Димитор, Шиша, Лисина, Осоје и Мањача чине главнину територије обрасле шумом са великим планинским пашњацима Црквено, Ресеновача, Јарчиште, обронци Димитора и Мањачки плато.

Општина је богата шумом, водом и нетакнутом природом. Шуме прекривају 32000 ха или 64% општине, чиме општина Рибник у укупном богатству шума РС учествује са13%.У шумском комплексу расту скоро све врсте дрвећа а најзначајније су и најквалитетније због географског поднебља и састава земљишта високе шуме јеле и смрче, а од листопадних висококвалитетна буква, јавор, брест, јасен и липа. Добар дио општине је обрастао ниским изданачким шумама са великим плантажама четинарских култура већином боровог садржаја и мањим количинама ариша.

Клима

Претежно умјерено- континентална прије свега у нижим дијеловима гдје су љета топлија а зиме блаже у односу на просторе са већом надморском висином.

Количина падавина у току године износи и преко 1000 mm.

Док простори са већом надморском висином имају планинску климу гдје су зиме јако оштре са великим количинама снијега који се задржава на појединим мјестима и до мјесеца јуна.

Саобраћајнице

У саобраћајно географском смислу простор општине Рибник се ослања на магистрални пут (М-5) Бихаћ – Јајцекоји пролази једним дијелом општине у дужини од 17 km.

На овај путни правац наслања се путни правац Чађавица – Бања Лука. Овим путним правцем до Бања Луке се долази планинским асфалтним путем дужине 50 km.

Кроз Општину пролази асфалтни пут од посебног интереса за Републику Српску од Заблећа до Врбљани.

Становништво

Према попису од 1991. године на данашњим подручјима општине Рибник живјело је око 7 430 становника у 23 насељена мјеста, са националним саставом 99,5 % срби и 0,5 % муслимани (бошњаци).

Сада на подручју општине живи око 9 300 становника са сличним националним саставом.

По традицији становништво се највише бави и има радног искуства у шумарству и дрвној индустрији па у пољопривреди, а од тога највише у сточарству.

Школство

На територији општине дјелују три основне школе и средњошколски центар. Школе су како слиједи:

Основна школа ,,Петар Кочић,, Ситница, са једном подручном школом.
Основна школа ,,Никола Мачкић,, Превија, са двије подручне школе.
Основна школа ,,Десанка Максимовић,, Рибник, са четири подручне школе.
Средњошколски центар ,,Лазар Ђукић“ Рибник.

Здравство

Основна здравствена заштита се пружа у јавној здравственој установи ,,Дом здравља Рибник“. Поред тога постоје и теренске амбуланте у Ситници, Превији, Доњим Врбљанима и Горњим Врбљанима. Специјалистичке услуге пружају се у оквиру Дома здравља посјетама специјалиста из већих болничких центара.

Општина се опредјелила за модел породичне медицине те је у том правцу саграђен нови објекат дома здравља у Рибнику који би требао побољшати квалитет услуга грађанима.

Територијална организација Општине:

Општина је територијално организована у пет мјесних заједница:

Мјесна заједница Ситница,
Мјесна заједница Црквина,
Мјесна заједница Превија,
Мјесна заједница Рибник и
Мјесна заједница Врбљани.

Све мјесне заједнице имају Савјете мјесних заједница. Чланове савјета мјесних заједница бирају грађани непосредним гласањем на зборовима мјесних заједница. Радом мјесних заједница руководи Предсједник савјета мјесне заједнице. Административне и стручне послове за савјете мјесних заједница обавља технички секретар мјесне заједнице као стручно професионално запослено лице у општинској административној служби. Свака од мјесних заједница обухвата више насељених мјеста.Рибник карактерише еколошки чиста средина, нарочито богатство у води и шумама захваљајући чему је развијен и туризам, прије свега ловни и риболовни. Као риболовна дестинација Рибник је једна од најпознатијих у Босни и Херцеговини, али и шире. Поред риболова и ловни туризам у Рибник привлачи велики број љубитеља лова и природе. На нашим теренима има ријетке дивљачи као што су медвјед, тетријеб и срнећа дивљач. Захваљујући спортском риболову и лову, Рибник годишње посјети значајан број страних туриста.

Након 15 година самосталног егзистирања Општина је добила карактер економски самоодрживе средине. Рибник је данас општина која има јасну перспективу привредног, културног и еколошког развоја.

Foto galerija

Novosti kroz fotografije